Dolazim

ruza1

Prostranim putem koračao sam smelo,na meni je bilo novo odelo sašiveno samo za svečane prilike.Nadao sam se da ćemo proslaviti naše novo poznanstvo koje smo sklopili pre neko veče,i u tom sklopu mojih mislii i želja koračao sam sa stilom zavodnika koji se radovao našem ponovnom susretu.Odrazi senki u noći tamnoj koje su me pratile stvarale su neku nepoznatu čudnu iluziju u meni,u meni se stvarala zainteresovanost za nekim čudnim mislima dogadjajima,protkani u mojim nestvarnim željama snovima.Zamišljao sam te da si sada tu,da lebdiš i da me pratiš poput senke beskrajne duge,i želis znati kuda idem gde li sam sada i da li dolazim k tebi?Mahnuo sam ti,I odjednom tu kao da se stvorio ni sam ne znam otkud,žuti okrugli pun Mesec koji kao da mi se osmehnuo i istom prilikom kao da  se čudio mojim nesvakidašnjim ponašanjem.Namignuo sam mu i ponovo mahnuo rukom,ulazeći u prostranu ulicu koja me je direkno vodila ka tebi.Otvori prozor širom,odškrini kapiju doolazim…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Connect with Facebook


*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>