Čarolija

CAROLIJA

Zaljubljen odsečen
od sebe samog ne dorečen,
zatečen…
Beskrajnim stazama
zalepršala lastavica,
bulke procvale
u srcu mom,
biću
postojanom.

I vešto se krijem,
iza zavese sakriven tumaram tražim
blaženim osmehom plesom srca svog,
uzimam ono što daruju
meni
biću mom,
i dajem svestrano
radosno.

I čarolija traje
uzimam dajem,
sa ciljem ili bez cilja
a ono što ostaje nestaje u meni,
ko svetiljka što u tami
plamti zatreperi
gorim…
Dok duša se bori
srce mi govori,
koliko još želi
koliko još
voli…

Ona je bila

CEkala je

 

Čekala me na stranici života svog,
i prikazivala sebe i svoju haljinu sto kupila je
u radnji prijateljice svoje.

Slušao sam i kao da ne čujem,
misli što govorile su mi
da pridjem bliže k njoj.

Govorila je kao iz bajke,
kao iz Luvra da Monaliza je
šaptala meni,
a ja u bujicama svojih želja
ostadoh dužan u odgovoru
toj ženi,
a ona je bila
kraljica srca svog…

 

Ponor

voleti

Voleti,
šta znači reč
voleti…
Imati il nemati
ljubiti il biti ljubljen,
osećati i ne ćutati
slušati a ne govoriti,
voleti…

Poštovati principe svoje
il slušati druge?
Ljubiti i samo ljubiti
ćutati…
Slušati?
Sa glavom u pesku
pesak gutati,
i ćutati
ćutati…

Da li voleti
sebe il
poštovati druge,
gutati il odgovoriti….
Ljubi znam,
da bolno je
al ćuti
ne govori,
ćuti…